• ОСНИВАЧИ / БИОГРАФИЈА
УЕЧИ КАНБУН
Уечи Канбун је рођен 1877. год. у месту Изуми на Окинави. Почетком 1896. напустио је родно место, и заједно са још једним мештанином по имену Матсуда Такасубуро, отишао у јужну кинеску провинцију Фукиен. Почетком лета те 1896. године, њих двојица су се уписала у школу борилачких вештина коју је водио Кођо Кахо, где су вежбали под патронатом инструктора по имену Макабе.
Крајем 1986.год. Канбун напушта КOЂО школу а почетком 1987. среће мајстора по имену Шу Ши Ва, који га је најпре прихватио као помоћног радника у прикупљању лековитих трава, а касније као ученика у својој школи борилачких вештина. (Околности под којима је Канбун био примљен у школу су остале непознате). Шу Ши Ва је почео да обучава Канбуна на један веома тежак и посебан начин. Учио га је по један покрет форме САНЧИН, који је Канбун сатима, данима и месецима вежбао лица окренутог према зиду. САНЧИН форму комплетирао је тек после годину дана, а затим је још две године увежбавао.
После три године вежбања, Канбун је отишао у КОЈО школу да обиђе свог пријатеља Матсуду Такасубуроа. Том приликом је објавио да је постао следбеник учитеља Шу Ши Ве. На инсистирање некадашњег инструктора Макабеа, Канбун је демонстрирао САНЧИН, једину форму кој је био научио. Његов духовни и физички напредак је био толико евидентан, да му је инструктор Макабе одао признање.
Уз форму САНЧИН, Канбун је научио још две (СЕИСАН и САНСЕИРЈУ), метод БУНКАИ (увежбавање форме СЕИСАН), технике "гвоздених руку" и основе медицине и фармакологије. Током пролећа 1904.год., Шу Ши Ва га је промовисао у звање 'СИФУ' (учитељ), али је Канбун остао у школи да вежба још три године.
На наговор свог учитеља, Канбун је предузео припреме и средином 1906. је отворио своју школу на северозападу провинције Фукиен у месту Нанкингу (око 200 км ваздушне линије од Фучоуа).
Уечи Канбун је наставио да одржава контакте са својим учитељем. Два пута годишње одлазио је у Фучоу да би допуњавао своје знање. Канбуна је често посећивао и вежбао са њим и Го Кен Ки *), експерт стила "бели ждрал", кога је био упознао у школи Шу Ши Ве.
Канбунов ДОЂО у Кини радио је само три године. Крајем 1909. год. он је затворио ДОЂО и отишао из Нанкинга. Годину касније (1910), стигао је на Окинаву, настанио на поседу Мотобу и убрзо засновао породицу. Живео је од земљорадње и ретко се дружио са мештанима . Када се у Наху доселио Го Кен Ки (1912.), он је почео да га посећује. Го Кен Ки је брзо постао познат на Окинави као добар борац. Препоручивао је Канбуна као изузетног мајстора кинеске ЧУАН-ФА вештине, па је он убрзо постао веома познат најпре у околини Нахе, а потом и на целој Окинави. Ипак, Канбун није желео да подучава ни јавно демонстрира своју вештину. По неким изворима, само је једном јавно извео форму СЕИСАН, на инсистирање чувеног ШУРИ-ТЕ мајстора, Итосу Анкоха, на фестивалу у Шуриу 1920. године.
Уечи Канбун је почетком 1924. напустио Окинаву и отишао за Јапан у место Вакајаму у близини Осаке и запослио се у фабрици за прераду памука "ШИТАКУ". Многи окинављани који су радили у фабрици, чули су за Канбуна и покушавали су да га наговоре да их подучава, али он одбијао. Као и на Окинави, Канбун се готово уопште није дружио са другима, све док није срео окинављанина по имену Томојозе Рјурју. Њих двојица су почели редовно да се срећу и убрзо склопили велико пријатељство. Томојозе Рјурју је средином 1925. успео је да убеди Канбуна да га прими за свог ученика, а касније, да прими и још неке окинављане и отвори своју школу борења. Тако је, у јуну 1926. год. почео са радом први Канбунов ДОЂО у Јапану.
Канбунов први ДОЂО био је смештен у просторијама габрике, у улици Хеива. Тренинзи су се одржавали у тајности, а били су примани само окинављани који су успели да прођу строге квалификационе испите. Систем обуке био је строго контролисан. У периоду трајања ШИТАКУ-ДОЂОА (1926-1932) уз Томојозе Рјурјуа, вежбали су: Уехара Сабуро, Акамине Кајеи, Кишимото Казуо, Тамамура Сусуму **), Ућима Нобуро, Јамаширо Ката, Сакијама Шуеи и Канбунов најстарији син Канеи.
У априлу 1932. године, завршио се период ШИТАКУ-ДОЂОА. Нови ДОЂО Канбун је отворио у четврти Тебира и назвао га је: "ПАНГАИ-НУН-РЈУ КАРАТЕ-ЂИЦУ ШУБУКАИ". Приступ ДОЂОУ је постао отворенији и број чланова знатно увећао, па је Канбун напустио фабрику и потпуно се посветио подучавању. Тренинзи су се одржавали сваког дана, по три сата у вечерњим терминима, а недељом и празницима и по два пута дневно. У периоду овог ДОЂОА вежбели су поред Томојозе Рјурјуа и Тамагусуку Рјукићи, Уширо Хаћизо, Гиба Такео, Кишимото Казуо, Шинђо Сеиирју, Шимабуку Нацукуичи, Уезато Ганмеи, Такамине Котоку, и Тојама Сеико.
Априла 1937., Канбун је допустио да његов син Канеи отвари огранак ДОЂОА у Осаки.
Систем рангирања Канбун је почео да примењује 1940. мада не на начин какав је данас познат. Једини којима је доделио звања били су Томојозе Рјурју и његов најстарији син Канеи. Звање ШИХАН (данас га могу имати носиоци рангова изнад 5. ДАН степена) Канбун је најпре доделио Томојозе Рјурјуу, 14. јануара 1940. Тачно годину дана касније, доделио је и свом сину Канеиу. Пре повратка на Окинаву, Канбун је 14.01.1945. доделио Томојозе Рјурјуу звање ХАНШИ (које данас имају само носиоци највиших рангова, 9.~10. ДАН степена).
Уечи Канбун је водио ТЕБИРА-ДОЂО до почетка 1946. године, а онда га препустио свом првом ученику Томојозе Рјурју, јер је одлучио да се врати на Окинаву. Са њим је пошла и већина његових ученика. По повратку на Окинаву, америчке окупационе снаге су их све сместиле у логор на острву Ие-џима уз северозападну обалу Окинаве. У логору je Канбун наставио да подучава своје ученике, првенствено да би им очувао морал. У том периоду, вежбао и син Томојозе Рјурјуа, Рјуко, данас почасни Председник ОКИКУКАИ асоцијације.
Уечи Канбун је умро 1948. услед тешких услова живота у логору и глади, у 71. години живота.
*) – Го Кен Ки је рођен 1886. у Кини, у месту Фучоу. Његова породица је имала висок друштвени статус и то му је омогућило да се бави вештином борења од најраније младости; 1912. напустио је Кину и преселио се на Окинаву. У Нахи је отворио радњу за продају лековитих трава и чајева. Веома често је демонстрирао своју вештину и радо прихватао све изазове за борбу. Умро је 1940. на Окинави.
**) – Тамамура Сусуму (један од првих ученика Уечи Канбуна), био је Главни Саветник ОКИКУКАИ асоцијације од њеног оснивања до своје смрти, почетком 2000-тих.
| • • • |
