• ОСНИВАЧИ / БИОГРАФИЈА
SHU SHI WA
Творцем ПАНГАИ-НУН система сматра се кинески учитељ Шу Ши Ва. Рођен је 1924. године у имућној сеоској породици у близини места Нанју. Вештину борења, медицину, књижевност и калиграфију је почео да учи у најранијој младости. Отац га је најпре уписао у школу борења коју је водио Зоу Беи, мајстор стила "шака јужног Шаолина" и који је био веома добар познавалац кинеске књижевности. Касније, отац Шу Ши Ве је помогао мајстору из провинције Сандонг, Хе Кси Диу, да отвори школу борења у Нанјуу, па је он постао и његов ученик. Хе Кси Ди је био чувен по техникама "гвоздених руку" и "челичног длана", и познавао је добро медицину и калиграфију.
Много има непознатог у деловима његове биографије. Неки кажу да је био замонашен у манастиру у Нансоји под именом Шосеи, и да је вежбао и под патронатом монаха Јинзена; чак и да је био члан тајног друштва И-ХО ТУАН *) које је се борило за свргавање владајуће династију Чинг и враћање на престо династије Минг, ради спечавања све домонантнијег страног утицаја у земљи.
Зна се, да је Шу Ши Ва био инструктор у Фучашин-Шаолин манастиру у Фучоу, где је био познат под надимцима: "вечито пространство" и "монах 36-те одаје", па чак и "таоиста Мон-Хуна" ("Ксуншан Даоце" - јер је увек био одевен у одећу таоистичких свештеника). Имао је и своју школу борења, а вештину је називао ПАНГАИ-НУН ("пола твдро - пола меко"). Познавао је свих пет стилова борења као и технике "тигрове канџе." Имао је неколико ученика од којих је данас познат једино Уечи Канбун.
Шу Ши Ва је био познат као изузетан мајстор борилачких вештина и као "човек медицине", јер се бавио сакупљањем лековитог биља и израдом мелема и лековитих напитака. Бавио се и калиграфијом, сликарством и поезијом. Његове слике тигрова (омиљеног мотива), као и калиграфски натписи над улазним вратима кућа и радњи у Фучоу биле су веома тражене.
Почетком 1926. Шу Ши Ва је оболео од тешке болести стомака и не дуго затим умро, у 52. години живота.
По отварању Кине према спољњем свету, многе империјалистичке силе тог доба отимале су се за утицај у њој, због њеног природног богатства. Тако су изазвани многи ратови.
ПРВИ АНГЛО-КИНЕСКИ РАТ (1840-1842.) је повела Велика Британија. Овај рат је познат и као "ОПИЈУМСКИ РАТ". Завршио се победом Велике Британије, потписивањем мировног споразума у Нанкингу, којиме је дат суверенитет Великој Британији над Хонг Конгом до 1999.
Други и трећи АНГЛО-КИНЕСКИ РАТ (вођени од 1856. до 1860.) резултирали су искључивим правом трговине Велике Британије и Француске на територији Кине. Неке сличне обавезе Кини биле су наметнуте и од стране Царске Русије и САД.
Када је страни утицај увелико доминирао Кином, мајстори борилачких вештина су основали тајно патриотско удружење "И-ХО ТУАН", које је подстакло сељаке и градску сиротињу на устанак против странаца и владајуће династије Чинг, који је познат као "боксерски устанак" (1898-1901). Убиство немачког амбасадора Фон Катлера било је као повод за заједничку интервенцију, Вел. Британије, Немачке, Царске Русије, Јапана и САД, које су га у крви угушиле.
Манастир у Нансоји (саграђен 1768.), био је коришћен као уточиште за припаднике удружења И-ХО ТУАН са југа, и избеглих устаника са севера Кине.
| • • • |
